image

Neil Gaiman (tako divno preveden na srpski kao Nil GEJmen) je još jedan u nizu pisaca koje sam trebao pročitati i ranije. Imam gadnu sklopku u mozgu da određene pisce i djela vežem za publiku koja ih prezentuje, a Gaimana su meni najčešće predstavljali raznorazni likovi koji su poimali socijalnu interakciju kao partiju World of Warcrafta, tako da sam se ja jednostavno klonio istog.

Slučaj isti kao onaj sa Milisavom Popovićem i “Zaboravljenom Gorom” – na istom štandu preporučen mi je i Gaiman, njegova knjiga “Stardust” i ova (o “Stardustu” u nastavku), obje sam uzeo jer su bile na popustu i bacio se na čitanje.

Debeli Charlie, još jedan niko u Londonu, sa zaručnicom i punicom koja ga ne može smisliti, životari i radi u Londonu. Njegovu porodicu čini i otac, gospodin Anansi, koji je poznat po tome što je u svakom momentu u kojem mu se pružila prilika odlučno sramotio Charlijea.

A onda jedan dan, Charlijev tata umre. I on ode na sahranu. I sazna da mu je otac bog varalica, da je on božjeg porijekla i u životu mu ulazi brat Spider. Spider je machoidna kopija Fat Charlieja; on radi šta Charlie ne smije ni pomisliti, on je proživio šta ovaj ne može namaštati. On može materijalizirati maštu i preuzeti Charlijev izgled. Charlijev život odjednom poprima konture žešće nuklearne eksplozije. Na poslu pakao koji izaziva Spider, u kući zaručnica koja pada na svaki Charlijev zavodnički komentar. Ubacite u sve to duha mrtve Charlijeve klijentice, karaoke pijanih ljudi, ubicu koji se seli na tropsko ostrvo, seksi policajku  i čitav niz bogova u životinjskom obliku. Molim?

Ukoliko vam ovaj kratki sinopsis izgleda suludo, vjerujte mi da je ova knjiga skroz i načisto još luđa! Gaiman plete fantastičnu fabulu o ljudskim odnosima, ali i onim u domeni spiritualnog; dok sa jedne strane imamo sumoran, sivi London i kratki izlet na tropsko ostrvo, sve je obavijeno velom tajanstvenog, misterioznog, fantazijskog i spiritualnog. Bazični i najvažniji odnos u ovoj knjizi je odnos između Debelog Charlieja i njegovog novootkrivenog brata Spidera koji je njegov blizanac, ali ipak nije. Poznato je da se sa porodicom veoma često može vrlo teško, a zamislite tek onda kad otkrijete da ste potomci boga prevare i da postoji veliki broj bogova koji bi vam veoma rado iskoristili glavu i unutrašnjost iste za krečenje zidova svojih nastambi.

Gaimanov jezik je fantastičan, filmski, jasan. Rola u glavi se odmotava sa takvom jasnoćom i ni u jednom trenutku ne ostavlja čitatelja sa nedoumicom o tome šta se desilo na prošloj stranici. Ipak, nije u pitanju potpuno laka literatura bez smisla, lica i naličja.

“Anansijevi Momci” ispričali su minijaturne priče o ljubavi, seksu, novcu, sramoti, pohlepi, karaoke nastupima, bogovima i onom najvažnije – porodici. Ili, ako vam je draže, o iznalaženju rješenja kad vam se u pola noći pojavi brat kojeg nikad niste vidjeli i pokupi vašu zaručnicu.

Jedna od najboljih i najbritkijih bajki koje sam ikada pročitao!