Kao underground muzičaru, jedno od najvećih zadovoljstava predstavlja mi kad čujem zvono, javim se na interfon i čujem glas svog lokalnog poštara. Ti trenuci dok se on uspinje liftom, a ja čekam nestrpljivo (u nadi da me carina neće oderati) su neprevaziđeni. Onda poštar donese paket ili veću kovertu, a u njoj se krije nešto lijepo, nešto divno – fizičko izdanje mog benda. Ništa ne može nadmašiti ljepotu fizičkog izdanja, ma kakvo ono bilo. NIŠTA.
Poštara volim i zbog svog posla na ISK WEB MAGAZINU. Nije mi bilo dražeg jutra od jutra kad sam radio na 202-jci, dođem, popijem kafu, a tamo nekad između deset i jedanaest sati uđe žena koja je bila zadužena za raspoređivanje pošiljki i donese mi pošiljku od neke izdavačke kuće ili grupe. Nikad neću zaboraviti kada sam 2006. godine dobio svoj prvi promotivni CD na račun ISK: bio je to “Giallo/Antefatto”, kolekcija raritetnih i demo snimaka američkih goregrindera Impetigo. Na omotu je bio našvrljan potpis gitariste Marka Sawickisa uz lijepe pozdrave. Zadovoljstvo koje je zaista teško opisati nekome ko nije navikao na takve stvari.
2009. godine, zamoren konstantnim drljanjem i poprilično direktnom muzikom, kreirao sam TOPHETH, neku vrstu drone/doom/ambient eksperimenta u kojoj sam koristio instrumente (primarno gitaru i bas) kako bih stvarao muziku. Otad sam sa Tophethom snimio tri albuma i jedan mini-album i iako je poprilično zatucana i uskogrudna muzička scena uveliko izignorisala ovaj projekt (sjetimo se Motherpiga…), u svijetu se pojavio veliki broj interesanata za ovu muziku, tako da sam promociju usmjerio na dijelove izvan Bosne i Hercegovine.
Britanska izdavačka kuća Strivve Recordings dogovorila je sa mnom izdavanje ultra-limitiranog duplog seta kaseta na kojima bi se našla sva izdanja Tophetha od 2009. do 2012. godine… Strivve Recordings tiraž nadoknađuje fantastičnom kvalitetom i inovativnošću na polju dizajna, što ćete i sami vidjeti u nastavku…
Uglavnom, deset je, jutro je, ja krmeljam i hranim dijete, presvlačim je, spremam se za posao, kad zvono. ZVONO! Prerano je da to bude teta Jadranka koja čuva Lili kada nema mame i taje. Znam da pošiljka treba da dođe… javljam se oprezno na interfon.
“Ko je?”
“Poštar, Arnele.”
TOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO!
Brzo navlačim trenerku na guzove, oblačim papuče i izlazim da otključam vrata potkrovlja. Susrećem se sa vazda ljubaznim poštarom koji me obaviještava da sam dobio paket. Ja potpisujem isporuku, a poštar sa dna svoje velike torbe vadi paket. Povelik, veći nego moje izdanje!
Upadam nazad u kuću i dišem ubrzano dok nožem rasjecam trake kojima je carina zalijepila paket nakon pregleda (jeb’o majku, umotali su ga ko mumiju). I onda… orgazam.
Paket je pun izdanja Strivve Recordingsa, ograničenih izdanja sa svim slatkim dodacima, bedževima, art printovima, svime. Otpakujem jedno po jedno i divim se svakom izdanju, divim se činjenici da je Russ, osoba koja stoji iza Strivve Recordingsa sama sklapala ova izdanja, ova fantastična izdanja koja pored odlične muzike dolazi u zaista unikatnim pakiranjima.
Vidite, ja sam dijete kaseta. Ne ploča, ne CD-ova. Kada sam počeo slušati muziku, kasete su bile glavne i dan-danas mi je to ostalo. Ne dopuštam sebi da budem glup i da se upuštam u raspravu o tome da li je kvalitet trake jednak, gori ili bolji kvalitetu CD-a ili vinila, jednostavno volim kasetu kao medij i volim ono što kaseta donosi.
Pa hoćemo vidjeti šta me obradovalo jutros?
